Предузеће за гасне пројекте „Гас-РЕС“ увелико води преговоре са компанијом „Comsar Energy Group Limited“ о преузимању концесије за лежиште копа „Угљевик – Исток 2“ у склопу Рудника и Термоелектране (РиТЕ) Угљевик, али до сада јавност није имала никакав увид у то докле се стигло у том послу, нити колико руски бизнисмен Рашид Сердаров тачно потражује за продају концесије.

Према писању медија, вриједност концесије је између 200 и 300 милиона марака.

Наиме, првобитна информација била је да Сердаров, који је концесију добио давне 2011. године, тражи око 100 милиона КМ да је прода Српској.

Међутим, цијена је од тада „скочила“ троструко. Прво се писало да Сердаров тражи 234 милиона КМ за поврат права на експлоатацију угља, да би убрзо јавношћу протутњала информација да је нови износ 300 милиона марака.

Шта је све од овога тачно, знају најбоље у „Гас-РЕС-у“, коме је Влада РС у јануару 2025. године додијелила вођење преговора о преузимању концесије.

Из Владе Српске саопштили су тада да дају рок од 15 дана да се ово питање ријеши, али је рок пробијен, а бар засад, немамо апсолутно ништа што би могло да значи да је ствар помјерена са мртве тачке.

Ни на једно питање које нас је интересовало нисмо могли добити одговор из „Гас-РЕС-а“, јер се Никица Врањеш, директор предузећа, до закључења „Независних новина“ није јављао на позиве, нити је одговарао на поруке.

„Докле сте стигли у преговорима, на који начин ће се обезбиједити новац за откуп концесије, колико РиТЕ Угљевик могу да раде без експлоатационог поља ‘Угљевик – Исток 2′“, питања су на која нисмо добили одговор ни из Министарства енергетике и рударства РС.

Ништа нам није открио ни Дико Цвијетиновић, в.д. директора РиТЕ Угљевик.

„Преговори су у току и у овом тренутку не могу ништа више рећи“, навео је он.

Поред тога, тврди да никада и нигд‌је није званично обавијештен да Сердаров за концесију тражи 300 милиона КМ.

„Никакав званични документ нисам добио да је цијена отишла на 300 милиона. То су више медијски написи и спекулације и стварно не могу да их коментаришем“, рекао је он.

Цвијетиновић такође није могао да коментарише ни једно много важније питање, а то је: Колико РиТЕ Угљевик уопште могу да раде без експлоатационог поља „Угљевик – Исток 2“?

„Не могу вам сада на то питање одговорити“, поручио је Цвијетиновић „Независним“.

Подсјетимо, запослени у РиТЕ Угљевик више пута дигли су свој глас због чињенице да је у прошлој години предузеће испадало са мреже, односно престајало са радом.

Осим што су им касниле плате и доприноси, радници су револтом на улици тражили да предузеће врати спорну концесију која је дата Сердарову, те да без ње Термоелектрана не може радити, јер угља више нема.

Влада РС је тада реаговала, исплатила им је плату, јер то предузеће није могло, те им је дала обећање да ће „Угљевик – Исток 2“ бити враћен.

У то радници још вјерују. Али надају се што скорије. У супротном…

„Без уласка у ‘Исток 2’ нема стабилне производње. Ми имамо обећања да ће се то у наредном периоду вратити РиТЕ Угљевику како бисмо имали несметан рад ТЕ“, поручио је Бобан Беновић, предсједник Синдикалне организације РиТЕ Угљевик.

Неке од информација по овом питању говоре да се „Цомсар“ посљедњим анексима уговора које је потписао са Владом РС заштитио од могућности да Српска једнострано раскине уговор уколико он не испуњава своје обавезе, те да би евентуално покретање спора Републику Српску коштало и милијарду марака.

Но, Млађен Мандић, бивши правобранилац БиХ, те неко ко је радио на случају „Угљевик“ и раније, тврди сасвим другачије.

„Не постоји ниједан уговор на свијету који се не може раскинути ако једна или ниједна од страна не изврши своје обавезе. Ако Сердаров није извршио обавезе које су га уговором обавезале, Република Српска има право да једнострано раскине уговор, без икаквих посљедица. Јер, није направио Блок ТЕ како се обавезао, самим тим није извршио обавезе и Српска није дужна ништа“, поручује Мандић.

Истиче да, уколико је у спорном уговору заиста направљен члан којим се искључује могућност једностраног раскида уговора, то је противзаконито.

„А то што има клаузула да у случају или вјероватно претпостављам неспоразума или нечег другог, па да је надлежна арбитражна комисија у Вашингтону, то нема везе. Дакле, или неко не зна право или се прави блесав. Мислим да у овом случају и власт и Министарство говоре неистине, да не кажем лажу. У овој ситуацији, да сам ја правобранилац, ја бих раскинуо уговор“, наводи Мандић за „Независне новине“.