Фонд здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске почео је са контролом здравствених установа у Српској након пријаве грађана да им се у одређеним случајевима наплаћивала здравствена заштита у службама хитне помоћи.

О којим установама је ријеч, коме су тачно наплаћиване услуге и колико новца су по том питању издвојили грађани, биће познато након што контрола буде завршена, увјеравају из Фонда здравственог осигурања Српске.

У вези са овом причом, коју су „Независне новине“ актуелизовале претходних дана након што су се редакцији јавили бројни грађани којима је током посјете хитној помоћи у Бањалуци речено да ће морати да плате пуну цијену партиципације прегледа уколико нису животно угрожени, из Фонда поново истичу да разумију ставове медицинске струке о томе како у хитну помоћ долазе бројни грађани који нису ургентни случајеви, али да је дужност сваког љекара да ураде тријажу пацијената који долазе.

Поново подсјећају да ФЗО РС услуге хитне медицинске помоћи финансира за све грађане, осигуране и неосигуране, и да се не смије дешавати да се услуге пружене у хитној помоћи наплаћују грађанима, без обзира јесу ли осигурани, гдје им је мјесто пребивалишта, у којој установи су регистровани и слично.

-Фонд је свјестан да се у службама хитне помоћи веома често јављају грађани који нису хитни случајеви те смо из тог разлога и апеловали и замолили грађане да не злоупотребљавају службе хитне медицинске помоћи и да се овим службама обраћају када је то неопходно због виталне угрожености, односно озбиљног ризика по здравље, јер у супротном могу да испаштају пацијенти којима је заиста потребно хитно збрињавање – наводе из ФЗО.

Додају да сви пацијенти који нису хитни случајеви, треба да се јави службама породичне медицине, будући да Фонд поред услуга хитне медицинске помоћи, финансира и здравствену заштиту осигураних лица у породичној медицини.

-Вјерујемо да је и службама хитне помоћи у интересу да им не долазе пацијенти који нису хитни случајеви, будући и да је и у реаговању Удружења доктора ургентне медицине РС су и наведени неки од разлога због чега се пацијенти јављају у службе хитне помоћи, а многа стања, како су и сами навели, нису хитни случајеви.  Дакле, циљ хитне помоћи управо је да пружају услуге оним пацијентима који су у стању виталне угрожености и сви у здравственом систему Републике Српске треба да буду свјесни значаја запослених у службама хитне помоћи, јер раде један од најодговорнијих и најтежих послова – напомињу из Фонда.

Али, поред овога, подсјећају и на то да је обавеза љекара у хитној помоћи да прегледају пацијенте који им се обрате, али не и да им наплате тај преглед.

-Имајући у виду и да су представници Удружења доктора ургентне медицине навели да медицински радници у поступку тријаже одређују степен хитности, дакле, обавеза медицинског радника у службама хитне помоћи је да уради тријажу пацијента. Уколико није у питању хитни случај, потребно је да се пацијент упути у службу породичне медицине како би даље био збринут. Дакле, ниједна здравствена услуга у хитној помоћи не смије да буде наплаћена, а то се односи и на тријажу пацијента којом се утврђује да ли је ријеч о хитном случају или не – поручују из ФЗО Републике Српске.