Призори црвене Дрине, која се протеже километрима, узнемирили су мјештане приобалних насеља и изазвали реакцију институција у Босни и Херцеговини и Србији.

Водни инспектори ових су дана на терену. Врше се анализе и узорковања. Истовремено, са друге стране Дрине, у Лозници, Јавно тужилаштво поступа по кривичној пријави коју је против Фабрике Алумина поднијело тамошње еколошко удружење. Док надлежни органи истражују, поставља се питање – ко ће сносити одговорност?

Према информацијама надлежних, инцидент се догодио када је, како наводе, „усљед већих падавина дошло и до повећаног отапања снијега у подручју града Зворника, које је на путу до ријеке спирало наслаге боксита“, преноси Федерална.ба.

“Дошло је до топљења снијега са наших стокова боксита. Боксит је наша основна сировина, руда коју ми користимо у процесу производње и на тим стоковима се одлаже издробљен боксит. У том тренутку таложници који прихватају воду нису били адекватног капацитета и онда је, нажалост, један дио те воде завршио у дринском колектору, а путем дринског колектора у ријеци Дрини”, казала је Драгана Драгојловић, помоћница директора Фабрике Алумина.

Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ поднијело је Основном јавном тужилаштву у Лозници кривичну пријаву против компаније Алумина и одговорних особа због „празничног бојења Дрине у црвено“.

У пријави је наведено: “Загађењем Дрине није настала само штета по животну средину већ је дошло и до узнемиравања јавности, с обзиром на чињеницу да се већи дио града Лознице снабдијева водом са водоизворишта у Бањи Ковиљачи, низводно од мјеста испуштања отпадних вода, чиме је водоизвориште директно угрожено”.

“Колико она има у себи загађујућих супстанци, то тек анализе могу да покажу. Да ли је у Дрину ушло тешких метала или неке киселине, то не знамо”, говори Снежана Јагодић-Вујић, предсједница Удружења Еко-пут Бијељина.

Предузеће „Водовод и канализација“ из Лознице у саопштењу истиче да је урађено узорковање и анализа воде на свим водоизвориштима, која је показала да је вода исправна за употребу и да нема одступања у параметрима који би указивали на било какву контаминацију. Еколози скептични.

“Волимо да вјерујемо у то, али с обзиром на то да смо навикли да доста лажи добијамо од наших доносиоца одлука и тих људи који се баве неким одговорнм послом, питање је колико се може вјеровати у све то”, додаје Јагодић-Вујић, преноси Федерална.

У „Алумини“ наводе да су предузете мјере санације, укључујући изградњу система за пречишћавање отпадних вода.

“Предузете су мјере, сами таложници и на самом систему довода вода ка таложницима, сами цјевоводи и санација. Ми смо свакако у фази изградње система за пречишћавање отпадних вода, једног дијела из производног процеса, тако да очекујем да ће се у наредних неколико мјесеци и то завршити”, истиче Драгојловић.

Док истражни органи настоје утврдити све околности, јасно је да случај бојења Дрине у црвено није само еколошки проблем већ и питање одговорности за очување ресурса од заједничког интереса. С обзиром на то да је Дрина природна граница између Србије и Босне и Херцеговине, њен еколошки статус захтијева координацију и транспарентност с обје стране границе. Активисти позивају надлежне на реакцију и питају – хоће ли овај случај бити само још један у низу или ће доћи тренутак када ће се предузимати конкретне мјере за спречавање оваквих догађаја у будућности.