Више од 10.000 половних аутомобила је увезено за седам мјесеци ове године у односу на исти период лани, док су на путеве БиХ стигла само 143 нова аутомобила више у односу на годину дана раније, што показује и какву куповну моћ има становништво.

У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ рекли су да је вриједност увезених аутомобила до краја јула износила 835.590.273 КМ са укљученим дажбинама.

До краја јула ове године увезено је 51.280 аутомобила, док их је у истом периоду 2023. године увезено 40.519.

-У првих седам мјесеци ове године увезено је 45.347 половних аутомобила и 5.993 нових, док је у истом периоду лани увезено 34.729 половних и 5.790 нових аутомобила – истакли су у Управи за Независне новине.

Према подацима којима располаже УИО, вриједност и број увезених аутомобила су варирали из године у годину па је тако највише аутомобила увезено 2018. године – 76.357, а најмање 2020. године – 40.963.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, казао је да у БиХ превладава увоз половних возила. То говори да је ситуација таква да је куповна моћ становника ниска па се и даље опредјељују за куповину половних возила.

-Са друге стане, у земљама произвођача се примијети опоравак ауто-индустрије, па самим тим њихово локално становништво купује нове и рјешава се половних возила – казао је Ћорић.

Иако је, како каже, примјетан увоз аутомобила у БиХ у овој години, првенствено половних, Ћорић истиче да дилери половних возила нуде широк избор ових возила, али, како каже, чини му се да она ипак нису нашла своје коначне купце.

–Понуда аутомобила је велика, али још се држе веома високе цијене и то самим тим успорава њихову продају – рекао је Ћорић.

Игор Гавран, економиста, истиче да, ако је повећан увоз било каквих возила, то говори о расту тражње и економске активности, јер како каже, извјесно је да се бар дио возила односи на привреду.

-А и раст тражње појединаца је позитиван знак у смислу њихових прихода, али је омјер броја половних и нових возила апсолутно катастрофалан. Развијени свијет се рјешава технолошки заосталих возила и обавља транзицију према савременим хибридним и електричним моделима, а БиХ наставља бити депонија за њихов отпад и возила која ускоро у развијеним земљама неће бити могуће ни регистрирати – казао је Гавран.

Каже да се то,  наравно, одражава и на куповну  моћ, односно немоћ, али и недостатак властите ауто-индустрије, јер у свакој земљи која је има логично је да домаћа возила имају предност, што има вишеструке позитивне ефекте.