За разлику од других великих градова и регионалних центара у Републици Српској, гдје владајуће политичке опције изборе освајају у “серијама” и више узастопних изборних циклуса, у највећем граду источне Херцеговине ниједна странка се не може похвалити да је у периоду дужем од осам година имала свог начелника/градоначелника.

Tако је, на примјер, недуго након завршетка ратних сукоба власт у највећем граду Српске пуне двије деценије држао СНСД, а неприкосновена владавина те странке у Бањалуци прекинута је тек прије четири године, када је за градоначелника изабран тадашњи заједнички кандидат опозиције, Драшко Станивуковић из ПДП.

Још драстичнији примјер слијепе оданости бирача једној политичкој опцији имамо у највећем граду Семберије, Бијељини, гдје СДС, практично, од рата наовамо има челног човјека тог града. Чак ни шокантна “издаја” покојног Миће Мићића, који је уочи прошлих локалних избора напустио СДС и уз подршку СНСД покушао да дође до новог градоначелничког мандата, није промијенила мишљење Бијељинаца, који су своје повјерење на локалним изборима 2020. поново поклонили кандидату СДС за градоначелника, тада мало познатом Љубиши Петровићу.

Политички рингишпил

У Требињу је, пак, друга прича. Након ратних и првих послијератних година, у којима је у Требињу доминирао СДС, власт у највећем граду источне Херцеговине 2004. године прелази у руке СНСД, а Требињци за градоначелника бирају Доброслава Ћука. На локалним изборима 2008. Ћук поново добија повјерење за још један градоначелнички мандат, да би, међутим, на локалним изборима 2012, изненађујуће или не, за градоначелника Требиња био изабран Славко Вучуревић из ПДП, који је уочи тадашњих избора добио подршку свих опозиционих странака.

Како било, живописни опозициони градоначелник на тој функцији задржао се само један мандат, па је тако 2016. прилично глатко поражен у изборној утакмици од тадашњег  кандидата СНСД Луке Петровића, а на локалним изборима 2020. у фотељу градоначелника Требиња сјео је поново кадар СНСД – Мирко Ћурић.

Да ли ће се у октобру потврдити пракса да ниједан градоначелник Требиња не може остати на функцији дуже од два мандата, те да се у том граду периодично смјењују на власти СНСД и странке из садашње опозиције у Српској, питали смо за мишљење поједине политичаре из Требиња, као и добре познаваоце овдашњих политичких прилика.

Шеф ПДП у Требињу, Љубиша Крунић, за Српскаинфо каже да је убијеђен да Требиње у октобру очекују промјене.

– Не толико због велике снаге опозиције у Требињу, него више због некоректног односа СНСД, СП Петра Ђокића, СПС Горана Селака, Уједињене Српске и НПС Дарка Бањца према грађанима Требиња. Много су обећали, а мало тога испунили – тврди Крунић.

Коментаришући шансе овогодишњег заједничког опозиционог кандидата за градоначелника Требиња, Лазара Радана из Листе “За правду и ред”, Крунић сматра да су његове шансе за побједу над актуелним градоначелником Требиња, Мирком Ћурићем, “више него добре”.

– Борба је неравноправна, али сигуран сам да ће побједу однијети наш заједнички кандидат, млади образовани и честити човјек – каже Крунић.

Политички аналитичар Велизар Антић такође сматра да ће предстојећа изборна утакмица за градоначелника Требиња бити изузетно тијесна и напета.

– Кандидат опозиције је млад и образован човјек, без било каквих мрља у биографији, и управо то је његова највећа предност у односу на кандидата СНСД. С друге стране, не треба потцијенити страначку машинерију коју иза себе има актуелни градоначелник Требиња нити финансијску моћ СНСД – оцјењује Антић.

Он, иначе, сматра да је опозиција направила прави избор градоначелничког кандидата у Требињу, те да је то, према његовим ријечима, рецепт за успјех у будућим изборним циклусима.

– Показало се да једино нека нова, млада лица, могу да придобију веће повјерење бирача. То се најбоље показало приликом прошлих локалних избора у Бањалуци и Бијељини. Просјечном човјеку досадило је да гледа стара лица, која су на политичкој сцени већ деценијама – сматра Антић.