Данас се образовање суочава с бројним изазовима који обликују учионице и методе учења. У разговору с Александром Богојевић, професорицом разредне наставе, истражујемо како се промјене у технологији и друштвеним трендовима одражавају на мотивацију, концентрацију и опште понашање ученика. Богојевић нам открива како су дигиталне технологије развиле нове могућности, али и изазове, и истиче важност прилагођавања образовних метода потребама данашњих ученика. У разговору је указала на кључне проблеме с којима се суочавају наставници, од технолошких сметњи до притиска да се постигну високи резултати, као и како ти фактори утичу на академски успјех и ментално здравље ученика.

ВМ: Како оцењујете ниво мотивације ученика у односу на претходне генерације? Да ли примјећујете промјене у њиховом приступу учењу?

БОГОЈЕВИЋ: Ниво мотивације ученика данас је много сложенији за процјену у односу на претходне генерације. Док су дигиталне технологије отвориле врата различитим ресурсима и интерактивним методама учења, које могу дјеловати као мотивациони фактор, донијеле су и нове изазове. Ученици су данас изложени сталном протоку информација и честим ометањима, што отежава одржавање пажње и може негативно утицати на њихову мотивацију. За разлику од претходних генерација, данашњи ученици често показују веће интересовање за динамичне и интерактивне садржаје, што им помаже да остану ангажовани и заинтересовани. То указује на промјену приступа учењу, гдје је потребна већа флексибилност и прилагођавање образовних метода како би се мотивација одржала на високом нивоу.

ВМ: Који су највећи изазови с којима се ученици данас суочавају у учионици, посебно у погледу концентрације и пажње?

БОГОЈЕВИЋ: Један од најзначајнијих изазова с којима се ученици данас сусрећу у учионици јесте како да се изборе са сметњама које изазива технологија. Мобилни телефони, друштвене мреже и видео игре постали су стални извор сметњи, што значајно смањује способност ученика да се фокусирају на своје часове. Овај проблем додатно отежава све бржи проток информација, које ученици често усвајају површно, што отежава разумијевање и дубинско упијање материјала. Ученици се све више ослањају на претраживаче и друштвене мреже као изворе брзих одговора, умјесто да развијају критичко размишљање и вјештине анализе.

Такође, све већи број ваннаставних активности, заједно с притиском да се буде успјешан у различитим областима, доприноси стресу и умору, што додатно отежава концентрацију током наставе. У таквом окружењу за наставнике постаје изазов како задржати пажњу ученика и мотивисати их за активно учешће у процесу учења.

У данашњем друштву одузимање телефона дјетету може да се осјети готово као ампутација органа, јер су ученици толико везани за своје уређаје да им је тешко да замисле свакодневни живот без њих. Ова зависност од технологије поставља нове изазове за наставнике и родитеље у успостављању уравнотеженог приступа коришћењу технологије, како би се смањио негативан утицај на образовање и психолошки развој ученика. Кроз развој нових педагошких приступа и стратегија потребно је створити учионицу која подстиче пажњу, фокус и дубље размишљање, омогућавајући ученицима да се успјешно носе са изазовима савременог свијета.

ВМ: На који начин дигиталне технологије и друштвене мреже утичу на академске резултате и друштвени живот ученика?

БОГОЈЕВИЋ: Дигиталне технологије дјелују на ученике с двије оштрице. С једне стране, оне омогућавају лакши приступ информацијама и нуде различите алате за учење, што може позитивно утицати на академске резултате. С друге стране, прекомјерно коришћење друштвених мрежа може довести до смањења времена посвећеног учењу, што негативно утиче на академски успјех. Такође, прекомјерна употреба технологије може да изазове проблеме с когнитивним способностима, јер се ученици брзо навикавају на обраду информација, што може да омета дубље разумијевање. Када је у питању друштвени живот, ученици све више времена проводе „онлајн“, што може да умањи квалитет њихових интеракција лицем у лице, које су од суштинског значаја за развој социјалних вјештина. Поред тога, присуство на друштвеним мрежама може да изврши притисак на ученике, утичући на њихово самопоуздање и емоционално здравље, посебно у годинама формирања.

ВМ: Како се носите с ученицима који имају потешкоћа да се прилагоде новим методама учења, као што су онлајн часови или хибридни модел?

БОГОЈЕВИЋ: Прилагођавање новим методама учења, као што су онлајн часови или хибридни модели, захтијева стрпљење, флексибилност и индивидуализован приступ. Сваки ученик има своје специфичне потребе и изазове, због чега је важно редовно комуницирати с њима како би разумјели њихове проблеме и пружили подршку. Као наставник у учионици, осјетила сам потребу да организујем додатне консултације и дам детаљна упутства која ће олакшати процес прилагођавања. Такође, покушавам да комбинујем традиционалне методе учења с новим технологијама, стварајући баланс који омогућава постепено усвајање нових формата наставе. Емпатија, подршка и разумијевање су кључни фактори у овом процесу, тако да се ученици осјећају сигурније и мотивисаније да се прилагоде промјенама.

ВМ: Да ли примјећујете све већи притисак на студенте да постигну високе резултате? Како то може утицати на њихово ментално здравље?

БОГОЈЕВИЋ: Све је присутнији све већи притисак на ученике да постигну високе резултате, често подстакнут друштвеним очекивањима, амбицијама родитеља и жељом да се упишу у престижне образовне установе. Овај притисак може довести до високог нивоа стреса, анксиозности, па чак и емоционалне исцрпљености, што може негативно утицати на њихово ментално здравље. Важно је створити окружење које не цијени само академски успјех, већ и укупан развој ученика, укључујући њихову емоционалну стабилност и социјалне вјештине. У школи наставници и савјетници треба да раде на развијању свијести о значају равнотеже између постизања високих академских резултата и очувања менталног здравља, како би се смањио стрес и створили услови за дугорочан успјешан развој ученика.

ВМ: Како видите улогу родитеља у образовном процесу и да ли је њихова подршка кључна за успјех ученика?

БОГОЈЕВИЋ: Родитељи имају кључну улогу у образовању своје дјеце, а њихова подршка може бити пресудна за академски успјех. Активно укључивање родитеља у васпитно-образовни процес, интересовање за напредовање дјетета, као и пружање емоционалне подршке, може значајно допринијети постизању добрих резултата. Родитељи који помажу у организацији времена, мотивишу дјецу да буду радознала и посвећена учењу, стварају чврст темељ за успјех у школи. Осим тога, отворена и конструктивна комуникација родитеља и наставника може додатно побољшати образовне резултате, јер омогућава заједнички рад на рјешавању проблема и прилагођавању образовног процеса потребама ученика.

ВМ: Да ли мислите да је садашњи образовни систем довољно флексибилан да одговори на индивидуалне потребе сваког ученика?

БОГОЈЕВИЋ: Иако су све већи напори да се образовни систем прилагоди индивидуалним потребама ученика, и даље постоје значајни изазови у његовој примјени. Системи су често ограничени ресурсима и могућностима, што може отежати прилагођавање потребама сваког ученика. Међутим, све већа интеграција дигиталних алата и иновативних метода учења нуди потенцијал за већу флексибилност у будућности. Кључно је да се настави рад на персонализацији образовног приступа, да се омогући сваком ученику да учи на начин који најбоље одговара њиховим способностима и интересовањима. Овај процес захтијева континуирано улагање у образовне ресурсе, обуку наставника и развој нових метода које ће омогућити да се образовни систем боље прилагоди индивидуалним потребама ученика.