Стевандић за „Руску газету“: Локалним заједницамау Српској предложићу да нађу партнера у Русији
Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић у разговору за „Руску гаету“ изјавио је да ће по повратку из Русије предложити локалним заједницама да се размотри питање проналаска партнера у Руској Федерацији.
Он је истакао и како је БРИКС као идеја привлачан Србима, али је указао и на то да је у БиХ утицај Сједињених Држава у економском и финансијском блоку веома велик, појаснивши да могу блокирати све рачуне и ометати развој ове иницијативе.
Интрвју за „Руску газету“ преносимо у цјелости:
Како оцењујете резултате преговора са руским колегама?
Почели смо јачати међупарламентарну сарадњу с Русијом 22. фебруара 2023. године – тачно годину дана након почетка СВО. Наша делегација је била једна од ријетких у Европи која се тада одлучила да посјети Москву. Изразили смо спремност да потпишемо споразуме о политичкој и правној сарадњи с Државном думом и Савјетом Федерације. Ове године сам први пут говорио пред руским посланицима, на то сам поносан. Тренутно се договарамо о раду три међупарламентарне комисије: за науку, културу и традицију; економију и савремене технологије; законодавну сарадњу и међународно право. Ово је нарочито актуелно данас, када долази до промјене свјетског поретка према мултиполарном уређењу.
Валентина Матвијенко је предложила активнији развој веза између руских региона и Републике Српске, успостављање братских односа између градова. Позитивно искуство можемо видјети у Ивановској области: град Шуја плодно гради сарадњу с Добојем, а село Сарајево досљедно осваја назив српског бисера у Златном прстену Русије.
Након повратка у Републику Српску, упутићу писма градоначелницима градова с приједлогом да размотре питање тражења партнера у Русији. Увјерен сам да ће општина Станари, у којој је на челу представник странке „Уједињена Српска“, међу првима показати активност на овом плану. Мањи градови Русије су за нас најперспективнији партнери. Отварају се врло широке могућности.
Да ли српски народ види своју будућност у сарадњи са БРИКС-ом?
БРИКС, као идеја, привлачан је за Србе. Присуствујемо промјени свјетског валутног система, што је заслуга овог савеза. Али у Босни и Херцеговини у економском и финансијском блоку јако је присутан утицај САД-а, који могу блокирати било који рачун и спријечити развој иницијативе која би нама била корисна. Ипак, у Србији и Републици Српској би, у случају одржавања референдума, 80 посто становника подржало јачање веза са БРИКС-ом.
У БиХ се по налогу Запада преко механизама домаћег Суда наставља политичко прогоњење легитимног предсједника РС-а Милорада Додика. Постоји ли јединство српских патриотских снага у Републици и спремност да бране свог националног лидера?
Очекујемо да Суд БиХ до краја ове године донесе своју пресуду у случају Милорада Додика. На тај начин ће Запад покушати да уклони легитимно изабраног предсједника са власти. Срби разумију стремљења САД-а и ЕУ у БиХ. По овом питању у РС-у се демонстрира политичко јединство и свијест да Запад покушава не само да осуди нашег лидера, него и да одузме имовину ентитета, учини РС потпуно контролисаном од стране НАТО-а.
Запад гура БиХ у ћорсокак. На том фону, Срби се показују као проруска и русофилска снага. А Запад, као што знамо, у својој русофобији је спреман да се ослони чак и на ђавола. Као што памтимо, фашизам и нацизам су Западу били прихватљиви јер су били против Русије. То је доказ западног моралног посрнућа. Прошло је вријеме наметања правила, важно је договарати се. „Златна милијарда“ неће моћи да од осталих шест милијарди направи робове. Не могу се уништавати традиционалне вриједности у интересу глобалних елита, за које људски животи не значе ништа. То неће проћи у 21. вијеку.
Срби су с радошћу дочекали побједу Доналда Трампа на предсједничким изборима у САД-у. Шта се очекује у Београду и Бањалуци након његовог повратка у Бијелу кућу?
Чини ми се да Трамп неће моћи брзо промијенити спољнополитички курс САД-а, који се ослања на војну и економску моћ Вашингтона. Али могуће је да ће нови амерички предсједник имати другачији приступ појединим питањима, понудити опције за обострано корисну сарадњу умјесто ранијег бескрупулозног притиска и уцјена.
Године 2025. обиљежиће се 80 година од Велике побједе над фашизмом. Српски лидери су потврдили своју жељу да посјете Москву 9. маја. Колико се на Балкану поштују подвизи хероја Црвене армије и југословенских партизана?
Српски народ памти и поштује. На крају крајева, 80 посто југословенских партизана били су Срби. Највеће губитке у том периоду претрпио је Совјетски Савез, а на Балкану су највише страдали Срби. И мој дјед је био затвореник у Маутхаузену. Због тога не можемо остати равнодушни када чујемо за појаву батаљона у Украјини са хитлеровским симболима, величање фашистичких сарадника – Бандере и сличних њему. Увјерени смо да ситуација мора бити суштински промијењена уочи предстојећег 9. маја. Важно је памтити да је 80 година релативно мирног постојања обезбијеђено подвигом оних који су у своје вријеме уништили „смеђу кугу“.