У армију преварених купаца станова у Бањалуци спадају и они који су прије 15 или 20 година купили станове у новоизграђеним зградама, које ни до данас нису добиле употребну дозволу.

Иако су се ти станари уселили у своје нове домове, они формално правно нису власници својих уредно плаћених квадрата и у њима живе илегално.

Како наводе у Градској управи, према евиденцији Од‌јељења за инспекцијске послове, на територији Бањалуке постоји 8 колективних стамбено – пословних објеката без употребне дозволе.

– Издавању употребне дозволе за објекат претходи издавање употребне дозволе за недостајућу инфраструктуру, те је то један од најчешћих разлога зашто се употребна дозвола не може издати за објекат.На неким објектима је приликом изградње дошло до одступања од издате грађевинске дозволе -наводе из Градске управе у одговору на питања Српскаинфо.

Шта то уствари значи и какве посљедице трпе купци станова, објашњава Драган Милановић, директор једне агенције за промет некретнинама и одборник у Скупштини града Бањалука.

– Зграде које немају употребну дозволу не могу се уписати земљишне књиге. Самим тим, ни станови не могу да се укњиже, што значи да купци тих станова не могу стећи право власништва – каже Милановић.

Наиме, закон дозвољава куповину стана прије градње, али власништво се стиче тек уписом у земљишне књиге. Могуће је да купци никад не укњиже стан као своје власништво, ако инвеститор не испуни услове за добијање употребне дозволе.

Велики број станова, поготово оних мање квадратуре, који су и најтраженији, купује се управо док су још у изградњи.

– Купац стана у згради без употребне дозволе, иако је ушао у посјед тог стана, нема права која имају власници. Он не може заложити стан да би узео хипотекарни кредит, не може тај стан продати или поклонити, нити га пренијети на своје насљеднике – објашњава Милановић.

Ипак, такве је станове могуће прометовати, тиме што се, уствари, продају права из уговора о купопродаји, па и право да се нови купац укњижи као власник стана, када зграда добије употребну дозволу.

– Такав аранжаман је, наравно, неповољнији за продавца, него у случају власништва – каже Милановић.

Додаје да не може рећи колико су, у таквим случајевима, квадрати јефтинији, односно колико стан изгуби на вриједности, јер то, како каже, зависи од случаја до случаја.

Из Градске управе нису одговорили на питање које то зграде у Бањалуци немају употребну дозволу и гд‌је се оне налазе.

Од раније је познато да су годинама, у згради без употребне дозволе живјели станари велике борачке зграде преко пута бивше Фабрике алатних машина “Јелшинград”.

Други јавности врло познат случај објекта без употребне дозволе је зграда на адреси Стојана Новаковића 12. Питање је да ли ће ова зграда икад добити употребну дозволу, јер је инвеститор “Платиниум инвест” направио неколико неподопштина, а неке од њих су непоправљиве.

Прво, направо је у близини зграде спремник за плин, који не задовољава стандарде противпожарне заштите. Уз то, изградио је двије етаже више, него што је предвиђено грађевинском дозволом, а гараже испод зграде немају прописану висину.