Корак напријед, назад два. Тако је, бар до сада, изгледао пут БиХ ка Европској унији. Више је било преговора, него што је било конкретних одговора, а сада на дневни (не)ред стиже и ново питање – ко ће бити главни преговарач?!

Више жеља (неке већ изговорене, о некима се спекулише), једна могућност (фотеља у Бриселу). Тек што је предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто, затражила убрзавање успостављања канцеларије главног преговарача БиХ с ЕУ, појавио се наговјештај новог застоја. Као да их већ није било довољно.

-Након Одлуке Европског вијећа из марта 2024. године о отварању приступних преговора, БиХ предузима даље кораке на испуњавању зацртаних реформи како би био усвојен преговарачки оквир, а једна од обавеза за наставак ЕУ процеса је именовање главног преговарача – саопштено је из Савјета министара БиХ, након посљедње сједнице.

Стручност је пресудна

Главни преговарач ће, заправо, бити “контакт тачка” БиХ и Европске уније. Висока стручност, професионалност и дипломатске вјештине – нешто је што мора посједовати.

Ко ће ту одговорност преузети – још није познато, али зато, став политичара из Републике Српске, одавно јесте.

“Сматрамо да је рационално и реално да главни преговарач буде из Републике Српске”, рекао је прије неколико мјесеци предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Оглашавао се раније и министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, који је рекао да нема ништа против тога да неко из Републике Српске буде главни преговарач, али да не искључује ни друге опције.

-То је човјек на челу озбиљног процеса у којем ће бити много важније шта раде његови први сарадници, него он сам. Не искључујем ниједну опцију, немам ништа против да то буде неко из Републике Српске – рекао је Конаковић.

Али, како је пракса у БиХ до сада показала – добра претпремијера не гарантује добру премијеру. И када су домаћи политичари замало добијали заслужени аплауз, неко је обично искочио из претходно договорене улоге и измијенио даљи ток епизоде.

Да ли ће се то и сада десити? Хоће ли БиХ добити једног, главног преговарача или, ипак три, који ће се, према узору на Предсједништво БиХ, ротирати на тој позицији.

Ако бисмо се опет позивали на до сада виђено, овај други сценарио, већ је замирисао на испреговарај-демантуј. И тако у круг.

Бојан Шолаја, из Центра за међународне и безбједносне студије Бањалука, сматра да би било добро да главни преговарач буде из Републике Српске.

-То је нешто што ја видим као неки логичан слијед, ако узмемо у обзир сам ток досадашњег пута БиХ према ЕУ. Када говоримо о неким техничким аспектима, Република Српска је потпуно испунила оно што је тражено од ње, док се то исто не може рећи за Федерацију БиХ. Република Српска помно прати пут интеграција – истиче он.

Ипак, свјестан да у БиХ готово ништа није прошло без пратећих проблема, Шолаја сматра да и ово питање неће проћи “глат”.

-Свакако очекујем да ће бити констурктивног дијалога на ту тему. Очекујем да се ствари постигну компромисом, а уколико то није могуће, консензусом, али с обзиром на то да се ради о БиХ, увијек је могуће очекивати све. Кад постоји највећи ниво оптимизма међу свим лидерима у БиХ, увијек се умијеша неко са стране и неко од страна, које су биле дио договора, одустане, па се све поремети. Политички договори у БиХ су јако исрцпни и тешки и много више времена треба да се око нечега договоримо, него што треба времена да се неке ствари реализују – категоричан је он.

Три преговарача?

Око техничких питања, каже, не треба правити политичка причу. Сматра да, на крају крајева, не бисмо послали лошу слику ни ако бисмо именовали три преговарача.

-БиХ има принципе на којима је настала, послије тога и наставила да функционише. Не видим у томе проблем, све док нема опструкција. Ако се и од тога буде направила политичка прича, нема перспективе, али напомињем да ту неће бити опструкција из Републике Српске – закључио је он.

У договор лидера владајуће коалиције, вјерује дипломата и публициста Бранко Т. Нешковић.

– Наравно да ће се договорити, јер је улог исувише велики. Овд‌је, прије свега, мислим на око једну милијарду евра коју је Брисел предвидио за БиХ у новом Плану раста за период 2024-2027, али и на могући пораст неповјерењу у владајућу коалицију, уколико се то не би десило – каже Нешковић.

Он, за разлику од Шолаје, сматра да није изводиво да БиХ има три преговарача.

– Не вјерујем да би то Брисел прихватио, поготово што они имају исувише сложених сопствених процедура. Главни преговарач са ЕУ би требала бити стручна и посвећена особа. Мада се процес преговарања води унутар усаглашеног преговарачког оквира, а главни преговарач само води тим за преговарање, ипак је у свему томе веома присутна и његова лична нота, која, понекад, зна бити веома значајна. Сходно томе, наравно да је важно да преговарач буде из Републике Српске, али та важност не би требала бити пресудна у договору око његовог избора – наглашава Нешковић.

Подсјећа да је главни преговарач БиХ за Споразум и стабилизацији о придуживању с ЕУ, 2006. године био дипломата Игор Давидовић и да су његовим радом  сви били задовољни.

Политичари из Републике Српске истичу да Хрвати имају предсједавајућег Савјета министара БиХ и замјеника министра спољних послова, а Бошњаци министра спољних послова БиХ и директора Дирекције за европске интеграције. Федерација БиХ је, самим тим, у преговарачком смислу с ЕУ, већ заступљена и зато, како кажу, Републици Српској треба да припадне мјесто главног преговарача, пише Српскаинфо.